Opis
⏩⏩⏩ 2 Igre. Standardna izdanja Watch Dogs 1 i Watch Dogs 2.
Kada sam konačno zaigrao igru, Watch Dogs me oduševio u istoj mjeri kao i jedan drugi naslov sličnoga imena. Riječ je svakako o svima poznatom Sleeping Dogsu. Objašnjenje toga je vrlo jednostavno – ni od jedne od tih dvaju igara nisam očekivao ništa spektakularno. Srljao sam kao guska u maglu i zbog toga su oba “ psa” imala snažniji efekt na mene nego neke druge igre koje sam doslovno čekao i po dvije do tri godine. Stoga je moj prvi susret s Aidenom Pearceom, glavnim protagonistom Watch Dogsa, bio donekle ispunjen misterijom i znatiželjom.
Koliko li je kul biti haker kao u filmovima? Potpuni punk od života gde svakome (digitalno) pokazujete srednji prst, obarate čitave sisteme brzinskim čukanjem po tastaturi, šaljete klipove svakog poduhvata vašim pratiocima a u pozadini trešti Prodigy – One love. OK, možda smo samo previše gledali Hackers, ali nam je takav utisak ostavio Watch Dogs 2.
Odmah po pokretanju kampanje primetićete nešto potpuno šokantno – likovi su u stvari jako zabavni i duhoviti! Znamo, neverovatno da je ovako nešto izašlo iz Ubisofta, naročito posle prve igre u kojoj je glavni lik bio toliko interesantan da su mu svi zaboravili ime. Priča se direktno nastavlja i vidimo kako će zloglasni operativni sistem da kontroliše ceo grad i prati živote stanovnika. Vodeći Markusa Holoveja, pridružujete se urnebesnoj hakerskoj grupi Dedsec i u totalnom Anonimus stilu pravite haos po gradu. U stvari, još bolja paralela je sa filmom ” Who am I” u kome takođe grupica hakera iz čiste sprdnje hakuje sve i svakoga. Šta kažete, niste gledali? Onda obavezno pogledajte taj film pre igranja WD2.
